Mudrosti pametnih telefona

Koliko su “pametni” pametni telefoni? Za šta ih koristimo? Da li smo upoznati sa tim da možemo da imamo precizan uvid u to koliko ih koristimo i za šta? I korak dalje, da li znamo da možemo i da kontrolišemo koliko i za šta ih koristimo?

Da postoje mogućnosti da ograničimo neke sadržaje, deci recimo, ta roditeljska kontrola/parent control opcija, to mi je donekle poznato. I to jeste nešto sa čime je večina odraslih upoznata, da zna da im “pametni uređaji” daju tu mogućnost kontrole vremena i sadržaja kojima će deca biti izložena dok su “na” pametnim uređajima i umreženi.

A da li upražnjavao sličnu kontrolu nad vremenom koje sami provedemo “na” telefonu? I koliko poznajemo njegove mogućnosti da nam pomogne, u različitim oblastima samoregulacije?

Za mene je bilo otkriće pre nekoliko meseci opcija Digitalna dobrobit (kako saznajem različiti telefoni imaju donekle različite nazive za to, ali bi svaki trebalo da sada, 2022. godine, nudi tu opciju). Tu je moguće videti koliko vremena provodite u kojim aktivnostima na telefonu, dnevno ili sedmično ili mesečno. Dok sam tako “čačkala” po opcijima, dve stavke su mi privukle pažnju, režim fokusa i režim opuštanja. Delovale su potpuno u neskladu, kako sad to mogu npr. “režim” i “opustanje” da idu zajedno?? A onda sam se “navukla” na režime.

Dok ovo pišem na telefonu mi je aktivirano nešto što se zove Režim fokusa. Na ekranu stoje samo tri informacije:

• fokusirani ste 15 minuta,


• 0 aplikacija je dostupno trenutno i


• Isključite režim  fokusa.

Ovo poslednje je dugme za beg, za povratak u svet svega dostupnog na jedan ili par dodira. Moguće je još i izaći na početni ekran, a tamo su sve ikonice sivo-bele, izbledele, i nijednoj nije moguće pristupiti odjednom, već kada prstom pređete na neku od njih, telefon, pametni, pruži sledeće obaveštenje: “Ostanite fokusirani!”,uz kratko obrazloženje da je ta i ta aplikacija nedostupna u režimu fokusa i da možemo da je koristimo kada se taj režim završi, sa dve mogućnosti izbora: prvi je da prihvatimo ovo obaveštenje (sa ok/u redu) i vratimo se onome što smo radili, zbog čega smo i uključili ovaj režim; a drugi je da idemo ponovo u onaj početni ekran režima fokusa i odaberem treću opciju, da isključim režim. Sada tamo piše da sam fokusirana 28 minuta, imam mogućnost da ga isključim. Ali već se volja vraća, i vera da mogu još malo u njemu. Sa tom namerom je, pretpostavljam, i napravljen ovaj sistem rada na samokontroli, da postavi granicu (kao roditelj ili neko u zoni narednog razvoja), kaže ne, uz obrazloženje, a onda ponudi mogućnost izbora, da sami odlučimo. Da li ćemo voljno da radimo na učvršćivanju nekog novog obrasca ili ćemo, ipak, da posegnemo za starim, poznatim. Ko bi rekao da takve mogućnosti “leže” skrivene u jednoj samo funkciji “pametnog” telefona.

Navodnici, zapravo, i nisu potrebni, jer to jesu PAMETNE mogućnost. Drugo je pitanje koliko pametno upotrebljavamo te uređaje. Koji su mnogo više od telefona I ta reč “telefon” kao da više i nije odgovarajuća (ne znam kojom bismo mogli da je zamenimo?). Kada se, recimo, pogleda šta je dostupno u režimu fokusa to postaje više nego jasno. Jedine ikonice koje nisu bezbojne i blede i koje je moguće koristiti su, pazite sada dobro:

• Pozivi


• Poruke


• Sat


• Podešavanja

Ono što, u stvari, i jeste suština TELEFONA, ono što su neke prve verzije mobilnih telefona samo i imale: uputiti/primiti poziv i tekstualnu poruku i imati osnovna podešavanja tih funkcija (vrstu melodije, jačinu zvuka). Videti koliko ima sati, a već navijanje alarma je korak dalje, možda prvi iskorak ka telefonu kao uslužnom uređaju za neke naše druge potrebe. Ne samo da mogu da komuniciram sa drugima nego može i da me probudi. Ili kao sada, može potpuno da me razonodi i popuni vreme najraznovrsnijim sadržajima. Kada se pogleda, većina svih drugih funkcija koje pametni telefoni nude, sem onih osnovnih za pozive i poruke, imaju za cilj da nas što duže zadrže uz telefon. Nekada su to korisne stvari, nekada ne tako korisne, ali u svakom slučaju dosta su šire od te osnovne namene sredstva za razmenu sa drugima.

Evo ja gasim režim fokusa. Bila sam usredsređena dovoljno tokom pisanja ovog teksta. Za to vreme bila su tri nova obaveštenja na Viberu, nekoliko na Fejsbuku i Instagramu i nekoliko imejlova. Ne deluje kao mnogo, zar ne? Ume to da bude i mnoogo natrpanije, slažem se. S tim što nekada je dovoljno samo i registrovati ta obaveštenja, te pozive na uključivanje, pa da se izgubi usredsređenost. Ili ono da se “samo kratko odgovori” na neki od tih migova. Pa da se provede i više desetina minuta u razmeni ili aktivnostima pregledanja drugih sadržaja na koje su nam obaveštenja skrenula pažnju.

Moram da priznam da mi nije bilo baš prijatno saznanje kada sam otkrila ove opcija i sagledala koliko vremena provodim u čemu na telefonu. A naročito nije bio prijatan uvid da ne mogu tako lako ni da smanjim to vreme na neki broj meni prihvatljiv (broj sati je u pitanju, da, da; ne minuta, nego sati!). Nekim danima je bolje, nekim danima odlično, a nekim se otrgne kontroli. Klackalica. Kao i sve u životu.

Za kraj prenosim par poruka od mog pametnog telefona:

• Ne zaboravite da se fokusirate na osobu sa kojom ste.


• Provodite više vremena radeći stvari koje volite.


• Možete se osečati bolje ako napravite pauzu u korišćenju telefona.


• Zadržite pažnju na sadašnjem trenutku.


• Spustite telefon i radite ono u čemu uživate.


• Razbistrite um.


• Stavite pred sebe izazov da pravite dobre izbore za telefon danas.

To su zapravo sve poruke koje sistem rotira, pa kada pristupite deluje da vam daje svežu, samo vama upućenu poruku; iako znamo da je to obmana, poruke opet imaju neki čudnovat uticaj, jer ako zanemarite od “koga” dolaze, i zaista ih uzmete za ozbiljno, skoro sve pogađaju tačno u centar.

Milica Stojković